Analiza i sinteza aspirina
Vrsta: Maturski | Broj strana: 22 | Nivo: Hemijsko-medicinska škola

-Aspirin
-Istorija otkrića imena
2. TEORIJSKI DEO
-Preparati koje sadrži aspirin
-Neželjena dejstva I kontradikcije
-Predoziranje
-Kolbeova sinteza
-Postupci vlažne granulacije
-Tabletiranje
3. EKPERIMENTALNI DEO
-Sinteza aspirina
-Bezbednost
-Postupak
4. ZAKLJUČAK
5. LITERATURA
UVOD
ASPIRIN
Aspirin je naširoko smatran najboljim lekom svih vremena, a slobodno se može reći da predstavlja i najčuveniji primer supstance korisnih osobina, uzete iz prirode, a potom hemijski optimizovane da uspešnije zadovolji potrebe čoveka.
Lekovita svojstva lišća i kore pojedinih vrsta iz roda vrbe (lat. salix) bila su poznata mnogim antičkim civilizacijama, a o njima piše i otac lekara, Hipokrat, koji preporučuje ekstrakt kore vrbe za ublažavanje bolova, pri lečenju groznice i kod porođaja.
Istorija otkrića
kristali acetilsalicilne kiseline
Istorija imena "Aspirin"
Ime „Aspirin“ je sastavljeno od a- (od acetline grupe) -spir- (od spiraea cveta) i -in (uobičajen završetak imena lekova u to vreme). Bajer je registrovao ovo ime kao robnu marku 6. marta, 1899.
Teorijski deo
Kolbeova sinteza
Polazna sirovina za sintezu acetilsalicilne kiseline je fenol, iz koga se Kolbeovom sintezom dobija u prvom stupnju salicilna kiselina prema reakcijama:
Fenol u reakciji sa NaOH daje natrijum – fenolat. Zagrevanjem Na – fenolata u autoklavu(2) sa CO2 pod pritiskom od 0,4 do 0,7 Mpa na 130-135oC do prestanka apsorpcije CO2, stvara se natrijumova so salicilne kiseline. Na završetku procesa temperatura se povišava do 170oC. Dobiljana masa se po hladjenju rastvara u vodi, prečišcava pomoću aktivnog ulja u reakroeu (3) i cedilu u filteru (4). Dodatkom H2SO4 u taložniku (5) taloži se, skoro potpuno čista 99,6% , salicillna kiselina koja se izdvaja centifugiranjem u centrifugi (6).
U drugom stupnju se dejstvom anhidrida sirćetne kiseline na salicilnu kiselinu dobija acetilsalicilna kiselina prema reakscijama:
Dejsvo acetisla, medjutim, ima i negativne sporedne efekte, narocito na sluzokožu želuca. Ti negativni efekti mogu se umanjiti dodavanjem tzv. pufera koji smanjuju kiselost rastvora acetilsalicilne kiseline. Osim toga, sintetiyovani su i novi preparati na bazi salicilne kiseline, čija su negativna sporedna dejstva znatno umanjena.
 
Sinteza
Sinteza aspirina je klasificirana kao reakcija esterifikacije. U toj reakciji, salicilnoj kiselini kao reaktantu se dodaje acetatni anhidrat, derivat acetatne kiseline, što uz prisustvo katalizatora 85%-ne fosfatne kiseline (H3PO4) (ponekad se koristi i sumporna kiselina, H2SO4), daje acetilsalicilnu kiselinu i, kao nusproizvod, acetatnu kiselinu (sirćetnu kiselinu). Pri samoj reakciji acetatni anhidrat se veže na fenolnu grupu salicilne kiseline (OH-) pretvarajući je u acetil-grupu (R-OH → R-OCOCH3).

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]